Blažević: Igrat ćemo za naš ponosni narod!

Mi­ro­slav Bla­že­vić bi­je svo­ju naj­ve­ću no­go­me­tnu bit­ku. Mo­žda i ži­vo­tnu. Iza­šao je na kraj sa si­ro­maš­tvom, kao prvak u ski­ja­nju za­ra­đi­vao da bi pre­hra­nio po­ro­di­cu, u inat biv­šem re­ži­mu Di­na­mu i Za­gre­bu do­nio ti­tu­lu u ju­go­slo­ven­skoj li­gi, Hrvat­skoj do­nio svjet­sku bron­zu sa SP u Fran­cus­koj.

Ći­ro je ča­mio ne­ko vri­je­me u fran­cus­kom za­tvo­ru, u Aus­tri­ji bio na pu­tu «za dru­gi svi­jet»... Sve je to Ći­ro pre­ži­vio. On u je­se­ni svog ži­vo­ta pi­še naj­lje­pše stra­ni­ce bh. spor­ta. Fu­dbal­ska bh. re­pre­zen­ta­ci­ja u Li­sa­bo­nu igra prvi meč ba­ra­ža za odla­zak na Mun­di­jal u Ju­žnu Afri­ku idu­će go­di­ne. Bla­že­vić pro­tiv Kvi­ro­za, De­ko pro­tiv Mi­si­mo­vi­ća...

Re­kor­dan je broj bo­san­skih no­vi­na­ra - čak 56 akre­di­to­va­nih, do­šao is­pra­ti­ti prvi su­sret ba­ra­ža. To­li­ko ni­je bi­lo pro­da­tih ula­zni­ca na uta­kmi­ci sa Azer­bej­dža­nom, pri­je ne­go što će Bla­že­vić do­ći za se­le­kto­ra.

- Ako sam na­smi­jan ne zna­či da sam bez­bri­žan. Ni­sam si­ne, da­ni­ma i no­ći­ma ja ne spa­vam - ka­zao nam je Bla­že­vić, dok je pu­šio ci­ga­ru za ci­ga­rom.

Igra­či su umje­re­ni op­ti­mis­ti, se­le­ktor to ova­ko ko­men­ti­ra.

- Mom­ci su pra­vi, oni že­le us­pjeh kao i svi mi. Ja sam za­bri­nut, ali ne i upla­šen. Za­bri­nut sam, sil­no že­lim da mo­ji igra­či shva­te ko­ji je put naj­si­gur­ni­ji do us­phe­ha. Je­dva če­kam da pro­đe ovih „ne­ko­li­ko" sa­ti do uta­kmi­ce, da uđem u svla­či­oni­cu i ka­žem mom­ci­ma: Da­nas mo­ra­te srce os­ta­vi­ti na te­re­nu, po­tro­ši­ti po­slje­dnji atom sna­ge za naš po­no­sni na­rod.

Kad mu li­ce do­bi­je dru­ga­či­ju bli­je­du bo­ju, se­le­ktor umjes­to ta­ble­te, iz dže­pa vi­di po­gu­žva­ni pa­pi­rić na ko­jem su ime­na i klu­bo­vi, svjet­ski klu­bo­vi na­šeg su­par­ni­ka.

- Po­gle­daj ovo, Čel­zi, Ju­ven­tus, Re­al, Man­čes­ter...Vi­di ti si­ne na ko­ga mo­ram uda­ri­ti. Ka­žu, Por­tu­gal­ci su sla­bi­ji za Ro­nal­da, je­su, ali će ovi dru­gi gris­ti po­put vu­ko­va.

Ne za­da­ju Bla­že­vi­ću sa­mo por­tu­gal­ski no­go­me­ta­ši strah.

- Bo­jim se su­di­ja, strah me ovog En­gle­za. Do sa­da smo ima­li su­per ko­rek­tno su­đe­nje, ali ovo je ne­što dru­go, ulog je pre­ve­li­ki. Šta ako nam je At­kin­son na­ru­čen. Va­lja se bo­ri­ti i pro­tiv nje­ga.

Ći­ro je izba­lan­si­rao tim, pos­ta­vu či­ne umje­tni­ci i pru­žni ra­dni­ci, mla­di i pre­ka­lje­ni ra­tni­ci.

- Ne­ma izne­na­đe­nja oko pos­ta­ve. Naš je us­pjeh što ima­mo je­da­na­es­to­ri­cu, ko­ju sva­ko di­je­te zna. Kod me­ne se zna ko či­ni za­dnju li­ni­ju, ko kon­tro­li­še sre­di­nu, a ko na­pa­da. Ima­mo kva­li­te­tna rje­še­nja na klu­pi. Sve sam ra­zra­dio, na­dam se da ne­će bi­ti ne­pre­dvi­đe­nih si­tu­aci­ja.

Na kra­ju, o se­le­kto­ro­vom sta­tu­su u bu­du­ćnos­ti. Sa­zna­je­mo ka­ko se igra­či spre­ma­ju, ne­ovi­sno o is­ho­du ba­ra­ža, po­tpi­sa­ti pe­ti­ci­ju za os­tan­kom Bla­že­vi­ća i za EP u Polj­skoj i Ukra­ji­ni za tri go­di­ne.

- Svi mi ovih da­na pi­ta­ju, gdje ću, šta ću ako ne ode­mo na Svjet­sko prven­stvo? Ja im ka­žem, os­ta­jem bh. se­le­ktor jer znam da ću svo­je la­vo­ve odves­ti u Afri­ku - izja­vio je za „San" Mi­ro­slav Bla­že­vić, tre­ner svih tre­ne­ra, struč­njak svjet­ske re­pu­ta­ci­je.